ЗАСЛУЖУЈЕ ЛИ ПОЉОПРИВРЕДА ВЕЋУ БУЏЕТСКУ ПОДРШКУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ?
Привредни развој општине Богатић, као изразито пољопривредног подручја, заснива се на развоју пољопривреде. Природни потенцијали, пре свега око 27.000 хектара обрадивог земљишта (према подацима Завода за статистику) нису сами по себи довољни. Чак и ако се природном богатству додају људски ресурси, односно вредни сељаци, то није довољно да би пољопривреда и заиста постала окосница привредног развоја.
Неопходна је друштвена подршка и у томе је највећа улога локалне самоуправе која својим планским документима, програмима и финансијском подршком значајно може утицати на развој пољопривреде. Није довољно само написати. Ако све остане „мртво слово на папиру”, онда се ни резултати не могу очекивати.
Тако је и са стратегијом локалног одрживог развоја општине од 2010-2020. године, на коју су многи заборавили. Још две године су преостале до престанка важења овог документа, а само летимичан поглед на стратешке циљеве и програме који су у области пољопривреде истакнути у овом документу и њихово упоређивање са стварним стањем, потврђују да је стратегија у овој области остала само списак лепих жеља.
Као један од стратешких циљева истакнуто је успостављање финансијске и институционалне подршке за развој конкурентности пољопривредне производње и привлачење инвеститора у прерађивачкој индустрији на бази локалних ресурса.
Творци стратегије су визионарски и реално сагледали који би програми требало да се реализују. Извесне активности, које имају подршку у локалном буџету се реализују, али недостатак визије и иницијативе многе програме је оставио по страни.
Као један од програма предвиђена је Подршка даљем унапређењу постојећег фонда за развој пољопривреде општине Богатић односно Аграрном буџету.
Чињеница је да локална самоуправа субвенционише у потпуности камату на краткорочне кредите за набавку репроматеријала за пролећну сетву. И то су једине субвенције које пољопривредници могу да очекују из општинске касе. Без кредитне подршке је остала примарна пољопривредна производња у ратарству, сточарству и повртарству. Не издвајају се средства ни за побољшање расног састава стоке, за набавку нове механизације, пластеника, уређаја за наводњавање, кошнице, саднице… Поједине општине у окружењу имају такве програме.
Исто би се могло констатовати за програм унапређења услова и објеката за савремену пољопривредну производњу, подстицање увођења и примене европских стандарда, подстицаје за органску производњу хране.
Тек програм подршке и подстицања изградње прерађивачких капацитета заснованих на локалним ресурсима је преамбициозно конципиран. Није проблем у програму, већ што, на жалост, никаквих иницијатива нема осам година после усвајања стратегије. То довољно илуструје незаинтересованост за развој пољопривреде. Програмом је предвиђено стимулисање изградње сушара, хладњача, откупних места, складишта, кланица, млекара, прераде воћа и поврћа. Уместо свега тога, општина Богатић је и даље само сировинско подручје из којег се неорганизовано продају сељачки производи, а само поједини, усамљени примери пољопривредних газдинстава који своје и производе које откупе продају у теглама и флашама остају то што јесу – пелцер за нове иницијативе.
Ни геотермална вода, као непресушни природни ресурс, није искоришћена у пољопривреди, што је, логично, предвиђено стратегијом. Овај ресурс је препознат као основни за развој пољопривреде и туризма. Стратегијом је јасно као приоритет наведено коришћење топле воде за пољопривредну производњу. Стимулације за пластеничку производњу, међутим, нису ни једним буџетом биле предвиђене.
Према одлуци о буџету, за програм „Пољопривреда и рурални развој” локална самоуправа је у 2018. години издвојила симболичних 18.091.000 динара. Највећи део је утрошен за субвенције камата за краткорочне кредите, исплату накнаде стрелцима противградне заштите и куповину противградних ракета.
Ни у 2019. години пољопривреда неће имати значајну подршку. У буџету је за ову намену планирано 19.400.000 динара.
Д. Грујић